O ljubavi

Тако сам уморна… Уморна од бесциљних лутања… Давања себе, узимања других… Уморна од лажних осмеха, тмурних лица, надања… Ноћи бесаних, снова сулудих… Уморна од страха, давања […]

Одлазиш, нестајеш, попут тихог вихора у ноћи, Не желиш да чујеш речи које остају у мени, Не, не занима те, нећеш ми помоћи, Одлазиш, остављаш очи […]

Изгубљена… између сопствених понора и висина. Уплашена… на пола пута од свих до тебе. Збуњена.. јер… срце ми шапуће гласом пуним чежње, а мисли враћају корак […]

Гледао сам твоје очи  уплашеног детета, Тражила си у мени неке недосањане сне, У њима се огледао сав бол овог уснулог света, Видео сам како напољу, […]

толико се плашим да изговорим, срце је моје рањено, нека буде истина ово што проживљавам… Љубав да је прави разлог и повод нека је, у очима […]

Да ли чујеш у даљини откуцаје срца мога, Данас, јуче, сваког новог дана, јутра, Толико речи стало у тишини ветра немога, Не постоји више данас, не […]

Чујем твој глас у тихој ноћи, Тако ми прија, тако ми лежи, Помислим само, и ово ће проћи, Само се склони, иди, бежи… Не ломи ми […]

И тако, своје срце другоме даш, Поделиш са њим најдубље снове, Схватиш касно, сам себе другоме продаш, Уморни војник губи своје чинове… И тако, љубав своју […]

Запитам се у себи, ко си, шта си ми ти, Шта је оно што буди чежњу у мени, Да ли отићи заувек, или пак остати, Ово […]