O ljubavi

Ћутим, одлазим, у тамном немиру нестајем, Спуштеног погледа, мисли ми се у глави роје, Доста је било, не могу више себе да дајем, Сада је крај, […]

Имала је дугу, дивну, плаву косу, Била је тако лепа, попут Сунчевог заласка, Имала је корак, сличан грациозном поносу, Волела је, доста тога је било само […]

Не, не брини се, само се опусти, Живот ће све то предати забораву, Не мучи себе, само главу спусти, Тихо се предај последњем поздраву… Не, не […]

Да, разумем те, зашто не дајеш  себе у свету, Зашто себе представљаш у ликовима лажним, Зашто на уснама спомињеш Мајку Пресвету, Своју бол скриваш у речима […]

Мислила си, могу га стално  лагати, А желела си са њим Сунце да ти сине, Мислила си, никад неће сазнати, Због тога ћеш изгубити његову Мине… […]

Гледаш у моје уморне очи, Питаш се, да ли те волим и сада, Увек си била део бесаних ноћи, Не, ништа се није променило од тада… […]

Само иди, што даље, Малена моја, Доста сам суза у твоје очи стављао, Да, толико много, не зна им се броја, Много, много сам узимао, премало […]

Тог дана се вратио у свој родни град, Да спаси себе што се спасти може, У себи је осећао тежину, духовну глад, Како је тешко, помози […]

Осећам, нестајем  тихо из молитви твојих, Одлази доба нежности и Раја, Осећам, слутим, нестаје оних осмеха мојих, Иза угла се скрива призвук једног краја… Коноп кад […]