Иди, не окрећи се…

Пустињска ружа…
24. јануар 2019.
Зашто…
2. фебруар 2019.

Иди, док се у бескрају последња свећа гаси,

Иди, док прашина по пустим врлетима пада,

Иди, не тражи у туђим осмесима да те неко спаси,

Живот је постао само једна тужна, отрцана фасада…

Иди, не тражи у прошлости неког ког нема,

Иди, не окрећи се, нико те на станицу не прати,

Можда, дубоко у теби, остаје заувек нека дилема,

Иди, не окрећи се, знај, муке своје скрати…

Иди, не окрећи се, љубав је овде у тишини нестала,

Остала је само стварност неких недосањаних снова,

Остала је птица сломљених крила што је некад срећна била,

Иди, не окрећи се, нека те скрију крошње столетних храстова…

Иди, не окрећи си, немој више бити немир у дугим ноћима,

Иди, нестани, у даху прошлих времена, давних привиђења,

Моје страдање на недокучивим, животним друмовима,

Иди, полази, не могу више да поднесем искушења…

Иди, нестани, не могу да гледам твоје очи бистрих потока,

У којима се огледа велика туга, бескрај Свемира,

Иди , одлази, морам бити сам, мораш бити сама,

Иди, једино тако могу бити спокојан, да дођем до свог мира…

Оставите одговор