Кажу људи стани, причекај, немој волети, Пази шта радиш, немој тако живети, Кажу, немој тако, остави, може болети, Да, немој ни живети, кад мораш умрети… […]
Опрости ми, љубави моја, све моје недосањане светове, Оне са којима живим, маштам, које у свом срцу носим, Опрости ми све моје преваре, моје неизбрисиве грехове, […]
Запитам себе у ноћима тамним, хладним, Зашто изнова страхујем од претеране среће, Да ли се плашим, да те не изгубим потезом изненадним, Да ниси само неко […]
Протиче нам живот овај у вечитој трци, Покушавамо да схватимо сврху свог постојања, Ставио сам тачку тој великој збрци, Кад угледах тебе, потраго мојих надања… […]