Иди, не окрећи се…
28. јануар 2019.
Кад би само знала…
5. фебруар 2019.

Зашто смо се срели у овом пропалом свету,

Овој долини суза, бола, бесконачне патње,

Да ли је то живот спремио још једну освету,

Увек ће остати, дубоко у нама, недоречене сумње…

Зашто смо се срели, туга је закуцала на моја врата,

Облаци тамни прекрили су мог живота део,

Колико још треба да буде падова, суноврата,

Рекла је, није ништа посебно, за мене је била ангео…

Зашто смо се срели, зашто, кад то никако нисмо смели,

Осмеси су говорили више од речи, више од свега,

Да, желели смо нешто, желели, а то нисмо смели,

Можда је све то део великог Плана Божјега…

Зашто смо се срели, лебди питање над небеским сводом,

Кажу, да свако зашто има своје вешто скривено зато,

Остани ми храбра, весела, бићу са тобом и твојим болом,

Кад на починак кренеш, послаћу ти голубица белих јато…

Оставите одговор