Анђеле мој… принцезо моја…

Jesen…Ti…Ja…
13. октобар 2019.
Зар и ти, сине Бруте…
15. октобар 2019.

Мом анђелу, мојој принцези…

Анђеле мој, хвала ти…

Хвала ти за пружену руку  у тешким временима,

Кад си ми други подметали ногу,

Хвала за тренутке испуњене благословима,

Што ме дижеш у висине које други не могу…

Анђеле мој, хвала ти…

Хвала ти што ме волиш такав какав јесам,

У тамним данима моје светло си ти,

За тренутке кад сам срећан, или бесан,

Једино ти знаш колико је мене тешко волети…

Анђеле мој, хвала ти…

Уз мене, кад сам посрнуо, без снаге и воље,

Бог увек шаље неког да буде уз тебе,

Хвала ти за своје уздахе, оно биће боље,

Руке своје ширим, не спремам погребе…

Анђеле мој, хвала ти…

Дошла си из магле ветрова да ме дигнеш,

Да, да ме подигнеш из праха и пепела,

Крила да ми даш, у сам Рај да ме винеш,

Хвала за ноћи, што си уз мене пробдела…

Анђеле мој, хвала ти…

Хвала за ветар у моја давно спуштена једра,

Ти , која речима исцељујеш рањену душу усахлу,

Живот са тобом престаје да буде сурова алгебра,

Украдох поен живота у срцу црном биволу…

Анђеле мој, принцезо моја…

Знај, кад се црни облаци надвију над животом,

Кад снага изда, кад се отворе врата мрачног Ада,

Не бој, и тад ће моје срце да остане са тобом,

Тело ће отићи, али ја…

Ја те нећу напустити никада…

Comments are closed.