o životu

Није га слушао више. Поново су кренула сећања на мајку. Све што је имао, чему се надао, дуговао је њој, својој мајци. Патио је за њеним […]

Негде си кренуо, негде далеко,  воде те  мисли, Стално нека журба, трке, бескрајне јурњаве, За тренутак стани, одмори се, помисли, Да ли понекад помислиш на последње […]

Вечерас се чује гитара тужних мелодија, Вечерас се звезде крију од мене у ноћи, Понекад се запитам, да ли је живот само пародија, Да ли сам […]

Неко сасвим обичан, а заправо није… Неко тако тих, а заправо много говори… Неко ко не види много, а осећа више од тога… Не показује превише, […]

Младост је тихо нестала  на последњој станици, Јесен живота на вратима стоји, Остало је сећање на пожутелој слици, Једног прохујалог времена, које више не постоји…   […]

Ноћ је тиха, још једна бора на старачком лицу, На уснама опојан укус руменог вина, Уморним кораком крећем низ улицу, Да ли ће донети промене, кад […]

Времена су тешка, навикнеш се на растајање, Научиш се да се сећаш, попут сетног сусрета, Запиташ се у себи, да ли пристајеш на посустајање, У руци […]

Није га плашио тмуран осећај хладне зиме, Која је продирала дубоко, стварајући осећај бола, Ни голо дрвеће, најављујући тиху смрт природе тиме, Кроз облаке је ходила […]

Гледаш ме док стојим уплашено, са очима препуним злобе, Негде дубоко у себи знам, баш те брига, Пружао сам ти руку попут дављеника, до слободе, Негде […]