o životu

1. јануара 2018.

Јесен живота…

Младост је тихо нестала  на последњој станици, Јесен живота на вратима стоји, Остало је сећање на пожутелој слици, Једног прохујалог времена, које више не постоји…   […]
28. децембра 2017.

Памтите ме, пријатељи…

Ноћ је тиха, још једна бора на старачком лицу, На уснама опојан укус руменог вина, Уморним кораком крећем низ улицу, Да ли ће донети промене, кад […]
22. децембра 2017.

Лепо је сањати…

Времена су тешка, навикнеш се на растајање, Научиш се да се сећаш, попут сетног сусрета, Запиташ се у себи, да ли пристајеш на посустајање, У руци […]
17. децембра 2017.

Acta est fabula …

Није га плашио тмуран осећај хладне зиме, Која је продирала дубоко, стварајући осећај бола, Ни голо дрвеће, најављујући тиху смрт природе тиме, Кроз облаке је ходила […]
16. децембра 2017.

Распни га, распни га…

Гледаш ме док стојим уплашено, са очима препуним злобе, Негде дубоко у себи знам, баш те брига, Пружао сам ти руку попут дављеника, до слободе, Негде […]
4. децембра 2017.

Homo homini lupus… ( Човек је човеку вук…)

Рујна зора никако да сване, Не гледа се човек, гледа се статус, Да ли то очекујемо још црње дане, Homo homini lupus…   Уморни просјак на […]
2. децембра 2017.

Буре живота…

Заувек остајемо гладни пажње, љубави, Остајемо пријатељи властитим сенкама, Ко ће од зле судбине да нас спаси, избави, Туђа имена, са туђим лозинкама…   Свако нас […]
17. новембра 2017.

Ветрови живота…

Опет  ме стари ветрови ломе, да ли то осећај бије Стрепње, надања, идеали по старом, Док уз прозор стојим сам, напољу тужна киша лије, Странац у […]
13. новембра 2017.

Живот једне жене…

Данас, да данас ћу говорити само душом… Не желим више мир, тишину, не желим, не могу да поднесем тај глуви спокој од којега се пара све […]