Одлази од мене, ти жено лаког морала, Само лажеш својим лажљивим уснама, Све што си могла, ти си узела, Остаје душа моја, са бескрајним дубинама… Одлази […]
Знам, осећам, крај је дошао близу, Остају само неки неостварени снови, Још једна, ко зна која, превара у низу, Храбри војник коме се одузму чинови… Видим, […]
Понекад се запитам, Где почиње линија мржња, где љубави, Пролазе хорде људи поред мене, ја их не дирам, Воз живота полази, срећа ме поново остави… Понекад […]
Ма колико изгледало чудно тог јутра, и не само тог јутра, време је изгледало будно, умивено маштама изнутра, угрејано осмехом споља, радознало од ужурбаних збиља, скривено […]