Duša vojnika…

Duša vojnika…

Kako shvatiti dušu vojnika,

Koja po kazamatima Pakla umorno hoda,

Uvek je ona bila veća od izdajnika,

Ne donosi smirenja, ne donosi ploda…

Pita li neko, šta je duboko u njemu,

Koji je to bol koji mu slama snove,

Pruža ruku ispucalu svome bližnjemu,

Neće on krenuti niz drume demonove…

Kakva se to bitka tokom života bije,

Lomi ono što je ostalo od jednog čoveka,

Nema majčinog pogleda da ga u snu mije,

Prokleta je duša njegova doveka…

Svi okreću glavu, ne, nije ih stid,

Videše u životu još samo jednu utvaru,

Zaklanja ga sunčev zrak, umorni vid,

Zašto verovati još jednom alkoholičaru…

Razorena duša vojnika životom ovim luta,

Između jave, i snova koji ga plaše,

 Počinje da posustaje, plaši se da ne zaluta,

Stižu ga tmine, poluprazne čaše…

Hoće li Gospod otvoriti svoje pute,

Primiti jednu umornu dušu bola prepunu,

Da, Gospode, primi Ga pod svoje milostive skute,

Oprosti njegov greh, shvati njegovu suzu…