Neki snovi…

Besno je istrčala napolje, stojeći pod jednim tremom. Kiša je lila, negde u daljini čule se grmljavine. Razočarana, odbačena od svih, prezrena. Da li je sve tako moralo da bude? A nekada davno, tako je verovalo u ljubav, koje više nije bilo…

Izašla je, dok su suze kvasile to lice, mešajući se sa kapima koje su lile. Podigla je glavu, tražeći spas negde daleko, tamo daleko. Svoje nade, svoje snove tiho je sahranjivala te noći pune bola. A kako ga je samo volela, kako je sa njim išla daleko do zvezda. Sve je to nestajalo u ovoj noći…

• Jesi li dobro?- tiho je upitao.

Da, jedino je on mogao da razume njenu razorenu dušu, njemu je govorila svoje tajne. Pogledala ga je plačnim pogledom, tiho spustila pogled. Bio je zabrinut.

• Da, dobro je, sve je u redu, samo me ostavi na miru, molim te…- glas pun očaja odzvanjao je pustim ulicama.

Nije je slušao. Tiho je prišao i zagrlio je, bio je njen prijatelj. Znala je to duboko u sebi.

• Molim te, nemoj plakati, boli me. Ali, ako ti je tako lakše, plači, malena moja…- da li je to primetila nešto u njegovim očima. Oh, kako je samo želela da je neko razume u tom trenutku…
• Teško mi je, ne mogu više. Toliko toga sam ti govorila, otkrila ti mnoge tajne, ne mogu više…- da li je to progovarao alkohol koji je tekao njenim venama…

Nije rekao ništa, samo joj je nežno prišao i zagrlio. Kako je samo osećala njegove dah na svom telu, kako je samo to želela. To je nešto što joj je bilo potrebno.

• Ti znaš koliko mi značiš, i to je naša mala tajna. Smem li da te poljubim…- negde daleko se čuo udar groma.
• Ne, nemoj molim te, znaš da je ovo mali grad, tu se sve zna, molim te…- osetila je usne na svojim. Ne, to nije moguće, pa ona nikad nije poljubila drugog osim njega, ne, to ne sme da se desi…
• Samo ćuti, i pusti, sutra ćemo kajati svoje grehe…- osetila je tugu u njegovim rečima, znala je za tamnu stranu njegovog života…

Prepustila se, ne, grešna osećanja preplavila su njeno telo. Neka ide sve k vragu, što bi naš narod rekao. Želela je njegov dodir, želela je njegovu ljubav. Osećala je da i on želi isto…

Da li je za trenutak osetila sreću koju je toliko tražila…

• Želim te, oh, kako te želim, makar ove noći, makar za tren…- osetila je neskrivenu čežnju koju je duboko čuvao u sebi…
• Sutra će promeniti sve, to dobro znaš. Ti si njen, ja sam njegova i tako će ostati. Da li si ti normalan…- da li će ispratiti noć daleko od kuće, pitanje na koje nije bilo odgovora…
• Da, nisam normalan, ali bar za tren, budi samo moja i ničija više… Želim da osetiš i da i ti možeš biti voljena, želim, želim dosta toga…

Kroz nju prolazio neki talas koji je davno izgubila. Da, želela je, nije mogla više. To je bilo jače od nje. Novi dan će doneti jutro, želela je da bude bar na trenutak da bude srećna, da bude voljena…

Izgubiće deo sebe, znala je, ali možda će ova noć ostati duboko u njenim porama života. Prokleti alkohol….

Da, želela je da njenim venama prostruji ljubav, bar na tren. Ova noć će biti drugačija, oh, tako drugačija od ostalih, znala je duboko u sebi. Znao je i on…

A sve je moglo da bude drugačije, samo da su drugi dopustili…

Mrak je poput demona padao na ulice malog grada, daleko od Raja. Da, daleko od njega, ali i ona je samo čovek, pomisli duboko u sebi…