Nedosanjani snovi…
Jedna neispričana priča…
25. септембар 2023.
Dani su prolazili u svome nizu, jedan za drugim. Samo u retkim trenucima svojih obaveza, nije mislila na njega, svog zagonetnog princa, koji joj se približavao na životnom putu. Kako izgleda, ko je on, ta njegova mističnost se toliko urezala u njenu iskru radosti, da nije mogla ponekad da izdrži, a da se pri tom ne nasmeje. Nikome nije bilo jasno o čemu se radi, da li su možda mislili i da je malo „ skrenula sa puta“. Ali, to njoj nije ni bilo bitno, samo da može da ga vidi…
– Malena, pa gde si ti, nema te, zovem te, ne javljaš se?- poznat i mio glas odzvanjao je u njenoj glavi. Ko će drugi, nego njena Nevena koju je mnogo volela. Da li da joj prizna, šta da radi?
– Ma, kao i obično, nešto sam se zamislila, oprosti. Znaš, Nevena…- zastala je u jednom trenutku.
– Kad počneš tako, znam da se sprema oluja, hajde, opali, Malena!- pogledala je direktno u oči, još više joj otežavajući situaciju. Ma, volela je mnogo, to je bila njena druga sestra.
– Znaš, uskoro dolazi u naš grad, želeo bi da se vidimo…- koja će sad reakcija biti.
– A ko to dolazi u naš grad, da nije…- oči su joj bile širom otvorene.
– Da, ON dolazi u naš grad, i želi da se vidimo, šta da radim?- stisnula je usne poput deteta koje očekuje grdnju.
