Понекад се запитам…

Последња песма о теби…
3. мај 2019.
Одлазиш, нестајеш…
5. мај 2019.

Понекад се запитам,

Где почиње линија мржња, где љубави,

Пролазе хорде људи поред мене, ја их не дирам,

Воз живота полази, срећа ме поново остави…

Понекад се запитам, зашто судбину да мењам желим,

Зар нисам већ довољно од Господа добио,

Светлост да напустим, таму да делим,

Са неким са којим нисам ни звезду једну поделио…

Понекад се запитам, шта ми то све треба,

Да ли се то лудост у моје срце насели,

желим из утробе  живота са страхом да извирим,

да као некад, имам на лицу онај осмех весели…

Понекад се запитам, да ли су и сузе биле лажне,

Или у њима ипак нешто постоји, има,

У ноћима без сјаја видим сенке саблазне,

Јесен на починак се спрема, долази зима….

Понекад се запитам,

Зашто срце своје на узалудне циљеве трошим,

Не, нисам светац, знам и те како и ја да газим,

Повреде ме људи, а знају да их волим…

Понекад се запитам, у тишини и самоћи,

Чему толико сагињање у животу,

Отвориш им душу, мислиш све ће добро проћи,

Они те само искористе, баце као последњу коску…

Да, понекад се запитам,

Питања навиру, одговора нема…

Comments are closed.