Одлазиш, нестајеш…

Понекад се запитам…
4. мај 2019.
Вечито…
7. мај 2019.

Одлазиш, нестајеш, попут тихог вихора у ноћи,

Не желиш да чујеш речи које остају у мени,

Не, не занима те, нећеш ми помоћи,

Одлазиш, остављаш очи моје уплакане…

Одлазиш, нестајеш, кажеш, ствој став ме понижава,

Не, нисам анђео, опрости, молим те, схвати,

Кажеш ми, стално ме  вређаш, стално ме лажеш,

Сломио си крила ластавици да не полети више…

Одлазиш, нестајеш, испуцала рука ка теби се пружа,

Окрећеш главу, кажеш, сувише сам повређена,

Нестајеш, остаје нешто што подсећа на тебе, уснула ружа,

Погледа сломљене љубави, погледа снена…

Одлази, нестани, молим те, не окрећи се више,

На телефону моје име више засјати неће,

Доста сам патио, болне, оштре речи ме убише,

Запамти, кад одем, запалите са мном свеће…

Comments are closed.