Последња песма о теби…

Изгубљена…
29. април 2019.
Понекад се запитам…
4. мај 2019.

Ниси волео моје песме,

Мој стих,

Биле су претужне..сетне

Знао си да си део њих,

Да су твоја пратња,

Твоје претње…

Од безбројних путовања,

Хтео си још један корак,

Од осмеха и среце

Желео си понос горак…

Да се хиром лудовања,

Докажеш у свему,

Ниси волео сузе на врх рамену,

Ни растанак тих..

Душу од перја. ..

Ниси хтео моје снове,

Били су неразумни,

Теби…мени..

Ти нестварни мехурићи

Који плове…

Ал они су моји..и само моји..који ће једном,

Постати стварност. ..

Постаће нечији…

Можда једном,

Негде..

Некоме..коме

Недостаје неко,

Као ја….

Comments are closed.