Живот једне жене…

Вечито…
7. мај 2019.
Последња битка…
21. мај 2019.

Сањала је снове , мислила да је живот бајка,

Ширила је крила на небу свог живота,

Није знала, неком је живот маћеха, неком мајка,

Чекала је уснулог принца, налетела на идиота…

Није видео сузе, осетио тренутак страдања,

Није желео анђела које му Господ подари,

Није желео вас, тражио бесмислена оправдања,

Печат своје будућности он тад на себе удари…

Плакала је, сати тако дуги, пролазили као векови,

Губила је веру у људе, постали су само пусте сене,

Шта животу могу да начине неки лажни ликови,

Баце на дно, док су на небу душе биле узнесене…

Пролази овај живот, попут ђердана у низу,

Окрени се, у тмини неко срце за тебе бије,

Можда је оно ту, поред тебе, веома близу,

Да са тобом, у самоћи, своје гнездо свије…

Љубав је само реч, тако неко збори,

Подигни уснуле очи, све можеш ти,

Не дозволи свом болу, твојој новој бори,

Да уместо тебе, твоју срећу знају бирати…

Comments are closed.