Poslednja pesma o tebi…

Klizila je jedna suza niz njegov obraz,

U noći punoj zvezda video se sjaj,

Tja, to beše životni putokaz,

Jednom sanjarenju došao je kraj…

U njoj se skupila sva uskovitlana  tuga,

Mnogih večeri duboke, usnule boli,

Znao je, ljubav njena putuje put juga,

Negde daleko, ona drugog voli…

Ah, varljivo srce, što mu boli dade,

Osmehni se jednom zbog prohujale prošlosti,

Da, samo ćuti, zatvori oči, nema više nade,

Znam da je voliš, ali pusti, oprosti…

Seti se one večeri davne,

Gledao si njene prozore u noći,

Osetio si se poput budale nezvane,

Nije ni znala, da si treb’o doći…

Spustila je tiho glavu u samoći,

Telom je prošla neka tiha jeza,

Ne, gotovo je, nemoj pomoći,

Na nebu je jedna nestala zvezda…

Nema više tog neznanca kraj puta,

Bila si trag koji se brisati ne može,

Bolje da nikada ništa nije bilo,

Oh, tako je teško, pomozi mi Bože…

Zbogom… Ovo je poslednja pesma o tebi…