Jednom, kad odeš…

Poslednji Rekvijem za mog ćaleta…
5. априла 2022.
Jednom kad odeš…

Jednom, kad odeš zauvek,
Kad se trenutak Istine pojavi pred tobom,
Shvatiš, osetiš, koliko je kratak životni vek,
Tamo gde ideš, ne nosiš ništa sa sobom…

Jednom, kad odeš, kad osetiš, da je zauvek,
Kad pred očima preleti čitav život i nestašluci,
Shvatiš, prelazak Tamo i nije toliko dalek,
Čućeš poj slavuja u nekoj tamnoj ulici…

Jednom, kad Mihajlo stane pred tebe,
A Mefisto se podmuklo smeška gledajuć’ sa strane,
Setićeš se, kasno, da nije bilo potrebe,
Sve one uzdahe koji u tren stane…

Jednom, kad kreneš ka Večnoj Misli,
Koja te ka Poslednjoj svojoj stanici sprema,
Shvatiš, da ostaju samo odgovori nesuvisli,
U njima jednostavno Večnosti nema…

Jednom, kad poslednji put gledaš smiraj dana,
Seti se, bar si voleo u svom grešnom životu,
Dok poslednji grumen ka tvom počinku pada,
Seti se, gde nesta trenutka što prikaza divotu…

Jednom, kad se rastaneš sa tugom ovog sveta,
Kad ostaviš ovu dolinu suza i bola,
Kreni hrabro, jer te iza onog Magičnog brega,
Čekaju dva dobra druga, dva anđela i Božja sokola…

Comments are closed.