Jedna obična pesma….

Pruži mi ruke, poleti visoko,

Kako nikad letela nisi,

Pogledaj u srce duboko, duboko,

Neznanac u noći, da li ti si…

Hajde, idemo, do zvezda nebeskih,

Tamo gde odbeže svaka patnja,

Oseti ukus lepota anđeoskih,

Dosta je bilo životnih bežanja…

Tako bih želeo ruke da ti pružim,

Prihvatim tiho  u naručje svoje,

Ne želim više od sebe da bežim,

Pokaži mi najlepše leptire svoje…

Oprosti što ti dušu iznosim pred tebe,

Ponekad je teško čitati izmežu redova,

Tišina će reći mnoge reči nekazane,

Oseti ljubav putem putenih snova…

Pruži mi ruke i zagrli snažno…