Не могу да живим у свету без наде, снова,
Где је живот лаж, а смрт болна истина,
Где је мајка понижена, издигнута дроља,
Где је новац једина наслеђена баштина…
Не могу да живим у свету без наде, снова,
У свету где је порок постао врлина,
Свет у коме су мали људи попут џинова,
А хероји су становници мрачних сутерена…
Не могу да живим у свету где су нестали снови,
Будућност понижена, омладина изгубљена,
Где зле, мрачне душе постадоше патриоти,
Не може се наћи душа искрено заљубљена…
Не могу да живим у свету без наде, снова,
Тамо далеко где нестаде светле историје,
Где место заузеше пигмеји место великих синова,
Где је богатство попут статусне категорије…
Не могу да живим у свету без наде, без снова,
Не могу, али желим да се борим за мог Христа,
Још има људи, са душом жељном духовних обнова,
Нека још неком у самоћи, у срцу искрено, Бог заблиста…
