Љубав је кад…

Љубав је сјај у очима твојим, уснулим,

Тишина која говори више од хиљаду речи,

Љубав је тренутак среће, уздах у грудима твојим,

Човек што пред женом на коленима клечи…

Љубав је кад си савршена, савршена као извајана Галатеа,

Која дражесно стоји испред свог Пигмалиона,

Љубав је кад ме вадиш из Пакла Данта Алигијериа,

Док ме вуче ка њему мноштво демона легиона…

Љубав је кад клонем, кад ме сви изневере и оставе,

Кад немам коме своју испуцалу руку да пружим,

Кад си поред мене кад је тешко, кад ме сви забораве,

Осмех твој у ноћи, који ме не оставља самог тужним…

Љубав је место где ћу те чекати кад ме младост напусти,

кад живот постане само један трен у усахлом, уморном оку,

кад одем, кад ме не буде више, кад будем гледао смрти у чељусти,

кад све радости и туге, све оно што носимо у нама, стане у фиоку…

Љубав је кад…

Ма, уосталом, знаш ти то и сама…