Желела је…

Желела је само једну љубав, што дубоко у срце дира,

Да лети са њом на крилима среће, попут два галеба бела,

Дубоко у њој је све срушено, бол је тешка раздира,

Напољу је киша низ олуке лила, олуја је беснела…

Желела је плаве зоре, да јој очи сјаје као некада,

Болели су је гробови сећања, срце сваког  даном све више,

Желела је да је чежња понесе, да се ноћу искрада,

Напољу је било тако дивно, волела је те ране јесење кише…

Желела је да јој ветар тихо у ноћи, њену покислу косу мрси,

Желела је да осети мирис земље, мирис расцветале липе,

Да ли ће имати снаге да крене даље, или се ближи Апокалипси,

Давно су нестали њени снови, давно је погазила своје принципе…

Желела је да снове дели са неким, да свира гитару под звездама,

Да опет крене ка двадесетим, да седи са људима драгим,

Гледала је себе у огледалу, где је некад обитавала весела дама,

Оседела коса на рамену, али опет са неким погледом благим…

Старост је тешка на вратима куцала, младост нестала низ улицу,

Волела је људе који су јој бол наносили, волела без предрасуда,

Остали су ожиљци на срцу, души, видели се на уморном лицу,

Чекала је оног ког воли, чекала га да дође од некуда…