Прича о теби… љубави… ( II део)

И не може ми нико забранити ништа… моји осећаји немају вето…нити било који други законски или подзаконски акт којим би били спречени… Моје срце и душа подлежу мног о вишем и већем неземаљском суду… а суза је краљица зар не….
Било како било, време упорно пролази, али од њега се тако нешто могло и очекивати…
И досад је увек пролазило… све је прошло, само ти никад не пролазиш…
Ако ме нема у данима који долазе … ако ми се изгубе трагови на местима на којима сам те у сновима грлила … ако заћутим и притиснем срце… ако сазнаш да сам ти безброј пута писала и сазнаш да су писања престала…

Не…не помишљај да те заборављам… Не бој се … Сети се да се моја љубав не завршава … И да живиш у мојим мислима у мојим молитвама за твоју срецу без краја и почетка …Ако се икад осетиш усамљено, напуштено, изневерено од теби драгих особа…

Потражи ме … у срцу … не у мислима… Потражи ме испод коже …

Онако како сам те додиравала без додира и грлила без руку… осећаш ли… Још увек ти кожа на мене мирише…

Само подигни главу и погледај горе …у небо…у свемир..у бесконачност и знај да је то моја љубав…

Моја брига, моја потреба за тобом… моје све…ти… А када је неко толико вољен значи да вреди…
Не дозволи ником да умањи твоју вредност… да ти реже крила ,  да те не воли, поштује и цени….

Немој да то сто је мени све неком буде ништа… немој да сва моја одрицања и патња буду узалуд…. јер у питању је био један живот….

Мој…. можда небитан али …. нисам имала шта друго да ти понудим… осим њега….
Заувек твоја….