Да ли постоји судбина…

У данашње време, на неки начин, веома је популарно веровати у судбину. Да ли она постоји, да ли је могућа, видећемо и покушати једним простим примерима да дочарамо људима, али опет, слобода људске свести је та која одлучује да ли то прихватити или не…

Судбина или предодређеност, појам којим се изражава веровање да је све што се збива у свету, с људима и стварима, унапред одређено недокучивим, натприродним узроцима и да човек ничим не може изменити тај исход. Ово веровање је својствено источњачким религијама, пре свега исламу. Прихватањем судбине практично би значило кочницу напретка, јер уместо да се људи мобилишу на акцију, добило би се баш супротно, људи би мирно чекали судбину, која се не може никако изменинити ни избећи. Коначно, када би постојала судбина, људи не би били заслужни за добро које чине, нити би били криви за зло које су починили. Јер, они би једноставно морали тако чинити, како је то судбина зацртала…

Примери које ћу навести, сами ће дати одговор на постављено питање везано за судбину…

Када би Бог безусловно одређивао судбину људи, онда би то било у највећој супротности са Божијом правдом. Јер, ако је некоме Мирку „суђено“ да погине од Маркове руке, онда је исто тако и Марку „суђено“ да убије Мирка. А ако му је то било суђено, онда тај злочин није могао избећи, пошто га је на то приморао сам Бог, судбином коју му је одредио. Да ли би га после свега тога Бог ипак могао казнити као грешника? Увиђате ли, дакле, колико је вера у судбину нелогична и богохулна…

Потом, погледајте примере две личности, узећемо горе поменути Мирко и Марко. Узећемо пример да је Мирко као личност добар, поштен, ради по Божјим законима, једном речју личност достојна сваког поштовања и љубави. Са друге стране, Марко је богохулна личност, убија, краде, отима, у суштини једна личност коју треба избегавати. На крају, дође и крај животног пута за обојицу…

Где ће њих двојица отићи, поставља се питање? По логици судбине, обојица иду у Рај, поставља се питање зашто? Па, веома просто и логично, Мирко иде зато што је то заслужио својим животом, али и Марко, јер он НИЈЕ крив за то што је био такав, него му је СУДБИНА доделила улогу лошег играча. Према томе, није крив, те и он заслужује исти третман као и Мирко, али, да ли би тада то било праведно…

Надам се да сте из овог кратког излагања могли да закључите да ли треба слепо веровати у судбину или не, односно да је она само део сујеверја који води у пропаст…