Кажу да виђају те често,
Као сенка како журиш градом,
И кажу да сакриваш се вешто,
Од погледа што те прате крадом.
Кажу да чудна си кад ћутиш,
И да с мало речи много питаш,
Кажу да повратак мој слутиш,
И да стара писма опет циташ.
Кажу ми да још си увек сама,
А многа су пролећа за нама,
А многе су јесени за нама,
Кажу ми да још си увек сама.
Кажу да дуго светла горе,
Када ноћу крај прозора ти стојиш,
Кажу ми да корака се бојиш,
И да гледаш звезде све до зоре…
Ђорђе Новковић