Толико је…

Толико је начина да се каже волим те,

Толико начина да носиш неког дубоко,

Подигнеш се, до самих звезда носи те,

Чујеш шапутања, заискри ти око…

Толико је начина да будеш срећан,

У овом свету суровог безнађа и туге,

На крају, шириш руке беспомоћан,

Нестају некад изречене речи благе…

Толико је снова који те чекају,

Један живиш, док те јава не тргне,

Зли момци из прикрајка хушкају,

Звер те мрачна на крају растргне…

Толико је начина да живиш без бола,

Искушење је јаче, знаш да ће болети,

Прође живот, све симбол до симбола,

Умирем, али бар знам како је волети…

Толико је речи које стану у тишину,

Препознаш ону искру што у живот враћа,

Ох, како боли, кад ме сећања мину,

Линија живота постаје све краћа…

Толико је мисли што ка теби воде,

Зар је могуће да је све била лаж,

Рачуни моји су кренули да се своде,

Хоћу ли дочекати Рајски пејзаж…

Толико је тога, али више не иде,

Сваки почетак мора имати и крај,

Никад нисам волео болне раскиде,

Неког ћу увек волети, животе, знај…