Ти си мој тихи жамор у самоћи,
неки давни пламен у животној тмини,
Мислим у себи, ма и то ће проћи,
Летим ли поново ка животној стрмини…
Ти си моја тишина, тишина која убија моју душу болну,
ти си мој бол, моја туга, кренуле су сузе,
да ли ћу икад разумети моју бол велику, епохалну,
спустиле су се завесе, нисам чуо аплаузе…
Ти си моја пустињска ружа, моја ружа ветрова,
мој си бол, мој осећај празнине, разумеш ли то,
нестали су хероји, у заборав одлазе највећи синови,
остало је само моје тужно срце, махнито…
Ти си мој грех, моје тихо кајање у Вечности,
мој неповратни живот, моји недосањани снови,
путеви моји воде до дна, нестало је бесмртности,
приђи и спаси, једног човека поново обнови…
