Хотел Калифорнија…

На мрачном пустињском аутопуту, хладан ветар у мојој коси,
Топли мирис цолитас, се дизао кроз ваздух,
Мало даље испред, видео сам трепћуће светло,
Глава ми је постала тешка и вид ми је постао нејасан,
Морао сам се зауставити на ноћ…

Она је стајала тамо на улазу,
чуо сам мисионарско звоно,
И мислио сам у себи:
˝Ово може бити Рај, а може бити и Пакао˝,
Онда је осветлила свећом и показа нам пут,
Чуо сам звукове доле низ ходник,
Мислим да сам чуо да кажу…

Добро дошао у “Хотел Калифорнија”,
Тако дивно место,
Тако дивно лице,
Има много соба у “Хотелу Калифорнија”,
У свако доба године, можеш их наћи овде…

Њен ум је свилено уврнут, имала је Мерцедес Бенз,
Имала је доста лепих, лепих момака, које је звала пријатељима,
Како плешу у дворишту, слатки летњи зној,
Неки плешу да памте, неки плешу да забораве..

Па сам позвао главног конобара,
“Молим вас донесите ми вино” Он је рекао:
” Нисмо имали то пице овде од ‘969˝.
И још увек су гласови звали из далека,
Пробуде те у сред ноћи
Само да их чујеш како кажу…

Добро дошао у “Хотел Калифорнија”,
тако дивно место,
тако дивно лице,
они то преживљавају у “Хотелу Калифорнија”
какво лепо изненађење, понеси своје алибије…

Огледало на плафону, розе шампањац на леду,
И она је рекла,
˝Ми смо сви само заточеници овде, по сопственој вољи˝,
И у главној дворани,
Окупили су се за гозбу,
Убадали су са челичним ножевима,
Али једноставно нису могли убити звер…

Последње чега се сећам,
Бежао сам према вратима,
И морао сам да нађем пролаз назад,
До места где сам био пре,
“Опусти се” рекао је ноћни човек,
” Ми смо овде да те примимо,
Можеш се одјавити када год желиш,
Али не можеш никада отићи˝…