Последње писмо…

Кажу људи, веома је танка линија између љубави и мржње…

Да, треба водити добро рачуна, јер неразумност може да нас одведе на другу страну, а тада постајемо исто као и они… Без љубави…

Некад, негде, на неком месту, прочитао је…. љубав дуго трпи, љубав је добра, она не завиди… љубав се не хвали, не надима се, не понаша се непристојно… не тражи своје, не љути се, не урачунава зло… не радује се неправди… она све сноси, све верује, свему се нада, све трпи… Да, некада давно, рекао је то један мудар човек, кад је покушавао да промени овај свет који нестаје…

Љубав не престаје никада… она нема прошлог времена, глагол волети не постоји у аористу или плусквамперфекту… али… да ли је то баш тако…

Да ли треба бесконачно неком доказивати љубав, неком ко то не жели… да ли му треба цртати, показивати, објашњавати… правдати се за нешто што и не постоји, али , можда, и он сам то ради…

Али, једном се и томе мора стати… не, не могу да будем мазохиста, колико год то желео… ма колико неком објашњавао, слушао песме до бескраја… не, ни у једном тренутку, та особа неће имати разумевање…

Још јој даш и део себе, али не… само ће пљунути на тебе, твоје достојанство, на неког ког пуно волиш… не, неће тој особи бити ништа битно ни свето, све је то била маска која се феноманелно носила…

Али, шта да се ради… једном мораш налетети и на присталицу Николе Макијавелија… да, такви су ти људи… тако је, циљ оправдава средство…

Читаће та особа, можда, и ове редове… не, само ће се смејати, јер је циљ свој остварила… и да знаш да си направио велику грешку… треба си одмах ту особу да одбациш од себе… а знао си и сам какав је то преварант и лажов… па сад ћути, и трпи…. али нека… доћи ће све на своје… кад тад… кад се буде најмање надала….

Ионако сте били два света, два континента, вода и ватра, минус и плус… бар знаш на крају… колико је била неискрена… једна лекција више у животу… пита од гована никад није пита…

Зато, узми и спали све трагове за њом… уништи све… немој је држати у сећању, и нека остане њена сумња, јер ни сам Господ није могао доказати људима како је ђаво зао, зашто би ти морао…

Не, никад ништа на силу у животу… каже, сумњам да ћу ти опростити… вратити се на старо… твоје речи су неискрене… лажне… само се окрени… и кажи да не треба да сумња… и не мора опростити… и не треба да се врати на старо… јер ионако је све то била лаж најобичнија… наравно, почевши од имена… али ти то ће неке особе ускоро сазнати… да, веома ускоро…