Све лепо има свој крај…

Не дај срце своје…
23. новембар 2019.
Понекад се питам…
24. новембар 2019.

LONDON, ENGLAND - OCTOBER 03: A man checks his phone as he experiences the 'Rain Room' art installation by 'Random International' in The Curve at the Barbican Centre on October 3, 2012 in London, England. The 'Rain Room' is a 100 square meter field of falling water which visitors are invited to walk into, with sensors detecting where the visitors are standing. The installation opens to the public on October 4, 2012 and runs until March 3, 2013. (Photo by Oli Scarff/Getty Images)

Зашто све што је лепо, има свој крај,

Кроз вене протиче нека песма стара,

Шта је, ту је, храбрости сад имај,

Речи без речи, у руци остаје гитара…

Шта да кажем сад, сад кад је крај,

Кад све је већ одавно срцем  речено,

Назад нема, само напред гурај,

Толико тога остаје недоречено…

Зашто све што је лепо, нестати мора,

Крећем се даље, од лудила до лудила,

Не, нисам био јачи од Гордијевог чвора,

Да, морам даље, то ме убија…

Зашто све што је лепо, остаје само сан,

Кад очи затворим, морам да прежалим,

Ћути, помоли се, сутра је сванути  нови дан,

Доста је, не желим више да будалим…

Нека бдију, нека се памте ситнице оне,

Није нам се дало, остаје само сета,

Лежим, ћутим, гоним своје демоне,

Давно је прошла опевана четрдесета…

Тако некад, док седим у кафани,

Понекад се сетим песме њене,

Само се осмехнем, беху то дани,

Спутим главу, несташе речи огњене…

Comments are closed.