Хоћеш ли…

Хоћеш ли бити ту за мене,

Кад јесење кише по крову добују,

Да ме гледају очи твоје снене,

Док остали дубок санак снују…

Хоћеш ли раширити своја крила,

Кад уморан од живота крај тебе паднем,

У трену нестане кадифа и свила,

Кад је тешко, Руку твоју тада  да дотакнем…

Хоћеш ли пружити своје нежне груди,

Кад време за плакање дође,

Да положим главу, поред мене буди,

Кад ми душа на вечни санак пође…

Хоћеш ли тада рећи да ме још волиш,

Док дрхтаве усне траже твоје,

Кад те напустим, да се за мене молиш,

За све грехове и блуди моје…

Хоћеш ли бити ту, кад ме позове Бог,

Кад ми ветар северни кости следи,

Док склапам очи, трнци тела мог,

Успомена на мене, да никад не избледи…

Хоћеш ли…