Гледам себе,
Своју сенку …
Невољно се вучем
Кроз живот,
Избегавајући огледала
и све
У чему би се мој одраз
могао приказати
и подсетити ме
на себе…
Ону себе
која је некад веровала,
надала се
и здушно наводила
жељено на свој пут…
Више се и не бојим одласка,
али му и не хитам,
не зато што
имам још шта дати,
већ што уживам
у комоцији познатог…
Заплашено отварам
још једна нова врата,
макар ме и
само ништавило ту чекало…
Назад кренути
још нико успео није…
Заглављена између шина
На споредном колосеку…
Првом левом…
Окована стварношћу
и разапета жељама…
Кажњена животом
Без права на жалбу…
И помиловање…