Два су пута у животу…

Колико је бола у очима мојим, сузе га не могу прекрити,

Не налазим раме за плакање, ова ноћ нека траје заувек,

Јутро ће донети нове боре на челу, треба се тамо далеко борити,

Ако нестанем у непознатој тмини, нека ме покрива бели цвет….

Пропали су давни идеали који су нам јутра чинили лепшим,

Само се остаци људске пакости простиру уморним градом,

Волео бих да нисам у праву, да то није истина, да само грешим,

Сетих се младости, док сам страхове скривао  под очевом руком…

Данас су нека времена друга, нестају поносни гробови ратника,

Врлина се помешала манама, док је грех своја крила размахао,

Љубав је напустила место постиђено, да дочека развратника,

Поред мене прође Јахач Апокалипсе, на свом је коњу јахао…

У души се ломе два света, два света тако бела, тако црна,

Да ли ће отићи, предати се, нестати, једноставно заборавити све,

Пут живота да буде само једна улица, улица једносмерна,

Да заборавим себе, гробове предака, Божје благослове…

Да останем, па шта ми воља Божја дарива, нек извуче своје карте,

Кренућу пут оних јунака који пред поноћ Бога желе, Бога моле,

Својим слабостима и болним срцем  молим Га, да те замолим Сине Христе,

Нека буде воља Божја, Твоја, само заштити оне који знају да чистог срца воле…

Остајем Христе, са Тобом, дајем ти живот у наручје Своје,

Не бихмогао да мој живот у понижењу и страху проведем,

Само ми дај,  Христе Боже мој, покајање у срце кад дође време моје,

Да макар мало, са сузама, вечне Радости у душу напаћену добијем…

Земља је вечна, док су јој деца верна….