Чари живота…

Живот ће ти бити леп…
1. новембар 2017.
Quo vadis, Domine…
2. новембар 2017.

Пробудимо се често безвољни и нервозни, па нам се у глави врзмају мисли оно због чега смо незадовољни , због чега нам је тешко, наша искушења и са чим се све боримо у животу…

Чини ми се да би нам и један живот био мало, да се сетимо само свега што нас тишти, а сузе не би престајале падати…

Осврнимо се мало око себе и погледајмо шта се догађа око нас…

Замишљен у „ проблемима“, једном приликом сам пребирао по свему што ме је тога дана дотакло, како би деца могла бити много боља у школи, да ли бих могао урадити још ово или оно иако већ имам сасвим довољно. И тада ми Господ пошаље поруку сасвим изненада, у виду једног младог човека, лепог, али који је, на жалост, инвалид, док се на његовом лицу вијори осмех…

Постиђен, окрећем главу на другу страну, погледам ка небу и брзо спустим поглед, јер ми Бог по ко зна који пут показује да има и много тежих ситуација у животу…

И заиста, зар је смисао нашег живота доведен до таквог бесмисла, да га проводимо кукајући и плачући…

Зар није много боље, пронаћи неку ситницу, макар и најмању у нашим животима, ситницу која ће нам донети осмех на лице, која ће ми бити забавна, која ме неће подсетити на мој бол…

Није нам потребно да нам живот обележе сузе, покушајмо да нас кроз живот испрате кроз осмех…

Није тешко бити срећан, само се осврнимо око себе, радујмо се малим стварима…

 

Оставите одговор