Заувек твоја…

Сећаш ли се, кад сам те додиривала без додира, како сам те грлила без руку…

Имаш ли тај осећај у себи, да ли ти кожа још увек на мене мирише…

Кад прођеш предграђом моје душе, само подигни главу и погледај горе, у небо, свемир, погледај ка  Божијој бесконачности…

Видећеш један мали траг у бескрају и знај да је то моја љубав…

Ти си моја брига, моја потреба за целим твојим бићем, моје све, ти, само ти…

Кад је неко тако вољен, то значи и да вреди тога…

Не дозволи ником да се игра са тобом, да ти реже крила док летиш, да те омаловажава, понижава, не поштује, не цени…

Немој да постанеш, будеш неком ништа, као што си мени све..

Не дозволи, молим те, да сва моја патња, сав мој бол и моја одрицања буду узалуд, јер у питању је један живот…

Можда је у питању мој живот, можда  небитан али нисам имала шта друго да ти понудим, дам…

Заувек твоја знаш ти која…