Потражи ме испод своје коже…

Не, нико ми ништа не може забранити, јер оно што ја осећам нема забрану, не постоји вето на њих… па чак ни било који и какав законски и подзаконски акт не могу то спречити…

Моја љубав, моја душа и срце су под утицајем и подлежу много вишем и неземаљском суду, а суза низ образ је краљица осећања…

Време које је око нас, упорно пролази, али то се од њега и могло очекивати, зар не… Али како било, и нека буде, јер време ће проћи, само ти никад не пролазиш…

Уколико се изгубим у данима који су пред нама, ако ми нестану трагови на местима на којима сам те у сновима грлио, заћутим и притиснем срце…

Ако сазнаш да сам ти безброј пута писао и сазнаш да су моја рукописанија престала…

Немој никад помислити да сам те заборавио, не бој се…

Сети се да се моја љубав не завршава, да живиш у мојим мислима, мојим тихим молитвама за твоју срећу без краја и почетка…

Ако се осетиш усамљено попут тихог ветра у јесењој ноћи, напуштено од свих и сваког, ако те ране и изневере теби драге особе, знаш где ме можеш пронаћи…

У  срцу, не у мислима, потражи ме испод своје коже…