Кад би ме неко питао…

Господ као љубав…
20. октобар 2017.
Чувај твоје срце…
21. октобар 2017.

Кад би ме некад, неко запитало, шта ми треба у овом сненом животу, у овом долини суза којом ходим годинама…

Рекла бих им, о тако би им рекла, само један, једини загрљај и парче неба…

Загрљај, тај пусти загрљај,  да душу своју одморим и наставим да сањам…

Парче Неба, ах то парче Неба, да срце своје смирим и наставим да сањам…

Кад би ме питали, да ли волим? Рекла бих им, да погледају у моје очи …

Колико у том срцу љубави има …

Једно мало, малено срце неуморно куца, да подари сваком љубав коју Има, да свако добије љубав ко жели, онако искрено, као кад смо волели првом љубављу…

Кад би ме питали колико могу да Волим? Када бих рекла да је Небо граница мало би било…

Љубави је моја велика као суза Голубова, јер он своју сузу плаћа животом…

Оставите одговор