Bleso moja mala…
28. фебруара 2020.
Osećam, ćutim…
11. априла 2020.

Ponekad te sretnem u snovima mojim,

Tamo gde se sećanja mešaju sa javom,

Plašim se, uvek, kad se jutrom probudim,

Setiš li se mene ti, u ovom svetu ludom…

Ponekad te sretnem u mislima umornim,

Dok u zvezdama tvoje ime tražim,

Setiš li se mene u danima napornim, dugim,

Bol u srcu tvom da malo ublažim…

Ponekad se sve češće pretvara u često,

Zapitam se, imam li prava ja na to,

Da, ne govori, znam gde je moje mesto,

Ne mogu ja to, postala si mog života presto…

Sad se to često pretvara u stalno,

Misliš li da ludim, ili je to fakat,

Shvati, ja te volim tako nenormalno,

Kako bih voleo da čujem tvojih koraka bat…

Ne plaši se, malena, i ovo zlo će proći,

Nestaće oko nas ove tmine gnusne,

Kad se najmanje nadaš, k’ tebi ću doći,

Da spustim tiho poljubac na usnule usne…

Ponekad…

Comments are closed.