Ponekad u samoći…

Tišina u noći…
19. avgusta 2018.
Pokajnička molitva psalm 6…
15. septembra 2018.

Ponekad, u samoći, dok je beskrajnu  tišinu prekidala suzama,

Želela  je samo da ga dodirne, da čuje njegov promukli glas,

Dok ga je tražila u sobama sećanja, među umornim brezama,

Želela je da sruši granice, da sve nestane za jedan čas…

 

Jedna suza klizila je niz obraz, i na usni njenoj stala,

U njoj se skupila sva tuga, sve njene velike boli,

Ta suza, toliko velika u noći, a opet  tako vrela i mala,

Da, samo ta mala suza, govorila je koliko je ona znala da voli…

 

Bolje da se nije ni dogodilo, da si prećutala što ti je srce krilo,

Ne, ne vraćaj se više na staro, i tišinu svoju ne kvari,

Neko ima prošlost, neko budućnost, ostavi onako kako je bilo,

Ostani svoja kraljica, samo svoja, kraljica izgubljenih stvari…

 

Živiš svoj život zbog drugih, u sebi ponavljaš da ti je svejedno,

Znaš da nemaš prava, ali ipak ti niko ne može oduzeti snove,

Nema više mladosti, otišla je, sve je bilo tako nevino i čedno,

U snovima imaćeš sve, čuvaj to za sebe, ne daj to nikome…

Ostavite odgovor