Вртлог живота…
Успомена једне жене…
16. септембар 2017.
Бесплодна смоква и мој народ…
17. септембар 2017.
Не могу људи да ураде све што би хтели…
Не могу ни сва обећања да одрже…
И онда се склањају. Беже…
Ми мислимо да нас више не воле, а они нам не смеју на очи…
Jер верују да смо разочарани или повређени…
У том вртлогу неспоразума много је добрих односа нестало…
Зато хоћу да се зна: Нико ми ништа не дугује…
Ништа ни од кога не очекујем…
Бављење собом озбиљан је посао и не оставља простор да се вреба реакција другог бића…
Бављењем собом чинимо много и за друге….
Леп је то посао. И може се радити и од куће…
Ако ме волиш, пошаљи ми лепу мисао и не брини да ли је стигла…
Јесте…
