Твоје очи…
Туга једне душе…
8. септембар 2017.
Стрепња
10. септембар 2017.
Твоје очи – очи које ме не виде …
Твоје руке – руке које ме не грле …
Твоје усне – усне које ме не љубе …
није ту, већ дуго, отишао је…
А ја пишем, ето , да ми буде лакше…
Не знам ни сама куда све ово води..
Али некако ми лакше, лакше кад осетим, да нисам сама…
И да има још оних, који и најтише откуцаје чују…
Можда кад се поново врати…ја , бићу далеко…
можда толико далеко, да више неће препознати моје речи…
Доћи ће време, кад избледит` ће све…
и полако, с ветром нестати…
О Боже…ово тако боли..
