Чудо Светог Нектарија Егинског…

Странац у ноћи… (1. део)
6. новембар 2017.
Даљина…
7. новембар 2017.

Толико је већ написано о разним чудесним исцељењима широм света, широм наше прелепе Србије, али, чини ми се, те теме су тако неисцрпне, толико дивних примера у данашњем суровом, материјалистичком свету, који гази све пред собом. Људска душа се све мање цени, али кад дођу тешки тренуци, тренуци искушења, сетимо се Господа, Његових светих, сетимо се да још негде постоје чуда, која нашу успавалу и усплахирену душу шаљу у Небеска, Рајска насеља. Јер, све је тако испразно у данашњем свету, ништа душу не може задовољити, срце исцелити…

Сви који су родитељи, знају да се највише воле деца, да у њима видимо себе, па им и много пута „придикујемо“  чак и кад знамо да су наша копија. Али, ма колико се љутили на њих, највише што желимо, то је да су здрава, весела, јер свака њихова болест у нама буди бол и тугу, и пожелели бисмо да сва мука пређе на нас. Кажу, мада није то толико изражено, али некако, синови су мамини, док су ћерке татине принцезе. Сад, можете ли замислити бол једног човека коме је ћерка болесна од мултиплекс склерозе, бол тог човека, његове душе, смутње његовог срца…

Именом и презименом, човек који се зове Јован Фап Милинковић је имао своју принцезу, Милицу, болесну, јадну, измучену. Молитвом пред иконом Светог Нектарија Егинског, донете право из Егине, Грчке, Милица је проходала и данас је срећна девојка. Садржај о овој дивној породици можете пронаћи на интернету…

Али, најтеже ми пада једна ствар…

Појављују се разни, рекао бих лажни душебрижници, који говоре како је ово затупљивање народа, глупост, и разне јако ружне речи. Па макар да су питали, уверили се у то, него на најгрубљи начин вређају верне људе, који желе у овима одсутним, можда последњим временима да остану уз Господа…

Драги моји, не мрзим вас, жалим вас. Јер, једног дана склопићемо сви очи, отићи ћемо са ового света, и шта онда, ко ће бити у праву…

Пазите само, после тога је касно…

 

Оставите одговор