Псовка као губа душе…

Шта си то видела…
8. октобар 2017.
Желео је те ноћи…
9. октобар 2017.

Добар човек из добре ризнице износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло…

Како сејемо на животном путу, тако и жањемо…

Жалосно је колико се данас употребљавају ружне речи за оно што је најсветије у мом народу- Бог, Пресвета Богородица, мајка, сестра, мајчинско млеко…

Толико погубних речи које нам трују душу и срце, које леде дах, камене уста…

Чак и онда, кад немамо намеру неког да увредимо, користимо псовку као узречицу…

Зашто нешто друго не би постојала узречица, зашто нешто друго не би спомињали у комуникацији са другима…

Деца су нам анђели. Понекад ми се чини да међу њима препознајем будуће Николаје Велимировиће, Јустине Поповиће, све велике људе и светитеље које је изнедрио мој народ…

Погледајмо само како ми реагујемо на покушаје мењања неких устаљених навика…

Зар није лепо кад вас дете сретне негде на улици, продавници, школи, јавном месту, и кад вам од срца каже „ Помаже Бог!“…

Има ли нешто лепше, има ли нешто што може топлије да вам угреје душу…

Али, на жалост, ту је и фактор околине који различито делује на изречену реч…

Има дивних, по мених храбрих људи, који им отворено и спремно одговарају „ Бог ти помогао!“, и самим тим показујући поштовање према тој деци…

Међутим, има и оних који различито реагују, а најпарадоксалнији пример био је, кад га је дете поздравило овим дивним поздравом, он се окренуо, прекрстио и потом рекао „ Боже, дете, шта ти је…“. Да ли је потребан коментар оваквом ставу, да се не изразим грубље…

На жалост, то, чини ми се, много говори о духовном, а можда и менталном склопу нашег народа, те самим тим, опрхвани гресима, идемо ка Вечној погибији…

Псовка, као губа људске душе, надвила се над наш народ. Да ли ћемо имати храбрости да се супроставимо том пошасти, оставимо суду времена и бремена…

Имајмо на уму једну велику мисао, која лебди изнад наших душа, коју нам је Господ оставио док је био са нама…

Добро размислимо о свему, јер време горких плодова убрзано стиже…

ТАКО СВАКО ДОБРО ДРВО РАЂА ДОБРЕ ПЛОДОВЕ, А РЂАВО ДРВО ДОНОСИ РЂАВЕ ПЛОДОВЕ. НЕ МОЖЕ ДОБРО ДРВО ДОНЕТИ РЂАВЕ ПЛОДОВЕ, НИТИ РЂАВО ДРВО ДОНЕТИ ДОБРЕ ПЛОДОВЕ. СВАКО ДРВО, КОЈЕ НЕ РАЂА ДОБРА ПЛОДА, ОДСЕЦА СЕ И У ВАТРУ БАЦА…

Оставите одговор