Свети Лука или Ноћ вештица… ( 2.део)

Данас ћу мало покушати, на један начин, да покушам да демистификујем и мало појаснимо, са моје тачке гледишта, шта је Ноћ вештица…

Можда ће се неко наћи увређеним, можда има другачије мишљење и заиста, то јако ценим и поштујем, али желим и да изразим и своје мишљење, које се многима неће допасти…

Шта, у суштини, представља овај празник, шта се слави и како обележава, покушаћу у наставку да објасним…

Ноћ вештица (. Halloween, IPA: [ˌhæləʊˈiːn]) светковина је која се обележа 31.октобра, ноћ уочи празника Свих светих  према западнохришћанској традицији. Представља почетак тродневног обележавања Allhallowtide, време у литургијској години посвећено сећању на мртве, укључујући свеце, мученике и све вернике.

Верује се да већина традиција везаних за Ноћ вештица потиче од келтске светковине жетве који можда има паганске корене, првенствено у гелској светковини Самајн, и да је ова светковина христијанизована као Ноћ вештица. Неки академици, међутим, подржавају став да је Ноћ вештица настала самостално као искључиво хришћански празник.

Најчешће активности које обележавају овај празник су: костимиране забаве, прављење лампе од тикве, гледање хорор филмова, читање страшних прича. Деца иду од врата до врата, траже слаткише и узвикују „trick or treat“ („смицалица или посластица“, у слободном преводу „дајте нам слаткише или ћемо иначе бити приморани да урадимо нешто неваљало“). Ирски имигранти су верзију ове традиције пренели у Северну Америку у 19.веку. Ноћ вештица се прославља у САД, Ирској Канади, Уједињеном Краљевству, Шведској, Порто Рику, Јапану, Новом Зеланду и у неким деловима Аустралије.

Порекло овог празника датира још од античке келтске светковине „Samhain“ посвећене истоименом паганском божанству. Келти, који су живели на просторима данашње Ирске, славили су своју Нову годину 1. новембра. Ноћ пред Нову годину славили су „Samhain“.Веровали су да се тада духови мртвих враћају на земљу узрокујући проблеме и уништавајући усеве. Келтски пагански свештеници градили су огромне ломаче где су се људи окупљали како би спалили усеве и животиње као жртве келтским божанствима. У току прославе носили су костиме, углавном од животињских глава и коже.

Обичај дубљења бундева заснива се на ирској легенди о ковачу Џеку, познатом по његовој домишљатости, али и шкртости. Једна од прича говори како је преварио Ђавола тако што му је понудио душу у замену за пиће и након што се Ђаво претворио у новчић како би платио пиће, Џек га је брзо ставио у џеп у којем је био крст, због којег се Ђаво више није могао вратити у свој облик. Тек након што је Џеку обећао да неће тражити његову душу још десет година, Џек га је извадио из џепа. Након десет година опет је преварио Ђавола тако што га је замолио да му дода јабуку са стабла, али је на кори стабла брзо нацртао крст, тако да га Ђаво поновно није могао дохватити. Када је Џек умро, није био примљен због свог грешног живота у Рај, а на вратима Пакла дочекао га је Ђаво и послао натраг у мрак, а да га се реши дао му је комад угља. Џек је у џепу имао репу, коју је издубио и ставио у њу угаљ и од тада Џек, који никада није пронашао пут кући лута мраком носећи издубљену репу у руци. Тако је Џек О’Лантерн (Џек Фењер) постао симбол душе која је проклета и која лута између светова…

Као прво, полазим од те чињенице, да то није наш православни празник, те да никаквих додирних тачака са нама нема. Али, и поред тога, не спорим ником да, уколико жели, да може да га слави. Свакоме је дата СЛОБОДА избора којим ће путем кренути у животу. Кажу, ма то је све зезање, смех, шала, зашто то деци бранити? У реду, драги пријатељи, па ако тако гледамо, ето, не морамо им бранити, али сетимо се наших прародитеља, који су због своје непослушности и Рај напустили…

Као што сам већ навео, одређени академици Западног света, упиру се да докажу да се Ноћ вештица развио самостално као хришћански празник. Опет, заиста ми није јасно, како сад вештице имају везе са хришћанством, зар нису они продукт неких других религија, па између осталог и старословенске религије, у којој се помињу…

Са друге стране, тог дана, уместо дечица да се уче послушности према својим родитељима, да им се указује на неопходност дисциплине и једне врсте послушности према старима, њима се чак даје могућност, да уколико не буду задовољени њихови прохтеви, они бити ПРИМОРАНИ да начине неку смицалицу, у преводу неки несташлук којим би нанели, на неки начин, бол другоме. Ако је то хришћански, онда ми заиста није јасно о ком хришћанству ми причамо…

Обичај је да се тога дана причају страшне приче, гледају хорор филмови, а деца облаче у костиме, који, бар се у томе требамо сложити, ни мало нису хришћански? Уместо да буду, што и јесу, анђели Божији, ми родитељи допуштамо да се претварају у демоне, вештице, зле виле?? Молио бих да ми неко објасни, где се у томе налазе елементи хришћанства? Значи, уместо да тог дана причамо о Господу, учимо их корисним стварима, певамо Господу, ја ћу, због СЛОБОДЕ, омогућити да дете ступа, ако не у директну, а оно у индиректну комуникацију са силама таме. Што би рекао наш мудри народ, код мене се тај филм неће гледати…

И само порекло празника, говори о реликтима давних религија, које би на волшебан начин желеле поново да васкрсну, наравно, користећи хришћанство, те самим тим „ то је само зезање“, улазе у наше животу, и почиње креирање свести по жељи људи, који по мени, нису пријатељи ни човека, а камоли Бога…

Тог дана су почеле и да се масовно праве журке по великим градовима, са одраслима, средњошколцима и студентима, где се они облаче у накарадне костиме, опет жаргонски користећи термин „ ма све је то зезање“. Нарано, али и да знамо, пут у Пакао је поплочан лепим намерама…

Да ли треба споменути у свему овом и Светог апостола Павла који и сам тврди, да се и сам сатана може претварати у анђела светлости ( 2. Кор. 11,14). Ако то каже и сам апостол, човек велики пред Господом, да ли бих ја требао да игноришем ову чињеницу и дам на вољи детету, или и сам учествујем у богохуљењу својих животних начела…

Има још доста тога, надам се да је и ово довољно. Свако има право да бира свој животни пут, свако има право, и дату СЛОБОДУ да изабере којом ће страном аутопута живота ићи…

Само, не заборавимо једну ствар, и наши прародитељи, Адам и Ева, имали су ту СЛОБОДУ, коју су злоупотребили, и самим тим се морали суочити са последицама које су из њиховог чина произашле…

Нећу говорити о другом, само ћу рећи то на свом конкретном примеру…

Како сејем, тако ћу и да жањем…