Однос родитеља према деци…

Постоји веома много јако лепих поука које је оставио старац Пајсије Светогорац људима, као утеха за привремени живот у овоме свету. Једна од њих је везана и за однос који имају деца према својим родитељима, односно за неопходност да родитељи припазе на своје понашање због своје деце, из следећих разлога…

Родитељи су дужни, или би требало, да живе хришћанским начином живота, да припазе на своје понашање, зато што деца још од мали ногу, пре него што проговоре, започињу попут компјутера, да „ бележе“ што виде и чују у кући. И ако деца виде оца и мајку у неким ситуацијама које нису доличне, како вичу, свађају се, вређају једно друго, како воде рђаве разговоре, она као касете „бележе“ све то у себи и кад порасту, не желећи то сами- наследивши од родитеља сва страсна стања- почињу да се свађају и да вређају ближње своје оним речима које су чули од својих родитеља…

Најбоља помоћ и најбоље наслеђе које уопште могу родитељи оставити својој деци- учинити их пријемницима своје доброте, и за то није потребна посебна брига, јер ако мало дете види да су родитељи у љубави, да разумно разговарају, смирено се моле и томе слично, онда попут копир апарата, оно виђено утискује у душу. Многи родитељи који јако воле своју децу, на неки начин их кваре, не схватајући жалост, какву штету им наносе, на пример, онда када мајка, из неизмерне љубави према телу, грлећи га и целивајући, детету говори: „ Како је добро дете моје, најбоље на свету“…

То је на један диван начин описао и велики руски писац Достојевски у свом делу „ Браћа Карамазови“, где на једном месту управо говори о директном утицају родитеља на децу, јер не пада далеко „ ивер од кладе“…

Како сејемо, тако ћемо и жњети, каже мудрост стара, јер од доброг дрвета добија се добар плод, а од  лошег дрвета може се очекивати и добија се само лош плод…