Клетва…

Кад човек воли…
6. октобар 2017.
Ти си моја мисао…
7. октобар 2017.

Клетва…

Једна реч, пет слова…

Реч која одузима дах у нашим срцима, леди биће, одузима силу и дах..

Ружна реч или зла коб..

Реч која убија човека и враћа га у небиће…

Реч која отвара Пандорину кутију наших живота и заувек их мења…

Ратови који односе милионе жртава, мученика, мучитеља, крв до колена, ране на души, бол у грудима…

Долина смрти у којој човек разара, уништава дивну природу, уништава животиње уместо да им буде Господар…

Обневидео у свом лудилу, игра се Бога, мржња, бес, гнев, неслога владају људским родом…

Да ли су природне непогоде призори клетви бачених на децу Адамову, ко их је изговорио, из чијег је срца поникла…

Клетва, која се простире још од Старог Завета, као плата за непослушност нашег праоца Адама, преко данашњих дана кад смо постали толико непослушни, поданици злих мисли, прељуба, курварства, убиства, крађе, лакомства, злоће, лукавства, срамоте, неслогу, издају, самоубиство…

Човек поседује велике духовне силе, којим може да утиче на околину, на све око себе, чак и један поглед  је узрок многих проблема…

Клетва је сила која изговара зло, према мудрим речима стараца са Свете Горе…

Једном пуштена, клетва иде од генерације до генерације, док се милошћу Божијом не прекине…

Пре него што изговоримо нешто, добро размислимо…

Јер наше речи могу одјекивати у вековима, али добро и да знамо, каквим судом судимо, таквим ће нам се и судити…

 

Оставите одговор