Чудни су Путеви Господњи…

Кад се крстиш, крсти се правилно…
7. септембар 2017.
Туга једне душе…
8. септембар 2017.

Чудни су путеви Господњи, недокучиви…

Понекад помислимо, зашто нам се нешто догодило, да ли нас Бог још увек воли, чему све то, да ли је вредно борити се или је све бесмислено…

Понекад чак ни  молитва не доноси одговор, па се запитамо, чему сав тај труд у животу? Да ли наставити даље или се предати…

Наравно, одговор не стиже одмах, понекад чека и један дужи временски период, али се на крају ипак јави. Схватимо колико је велика љубав Божја и колика је заштита била у том тренутку, односно колико је било добро за нас да се баш тако догодило…

Да, заиста су чудни путеви Господњи и недокучиви, и што се више упиремо да их разумемо, све нам је већа збрка у глави…

Лепе су приче хришћанске, просте, али опет тако дубоке, терају нас на размишљање да би колико толико схватили свет око нас…

images (7)

Ово је једна од њих…

Старац и син радили су на имању. Имали су једног коња који је једног дана побегао.

  • Страшно!- саосећали су суседи- каква несрећа!
  • Срећа или несрећа?Ах, ко би то знао…- одговарао је старац.

Идуће недеље, коњ се вратио са планине, а са њим је дошло и пет дивљих кобила.

  • Каква срећа!- узвикнули су суседи.
  • Срећа или несрећа? Нико то не зна…- одговарао је старац.

Следећег дана син је, покушавајући да припитоми једну од кобила, пао са ње и сломио ногу.

  • Каква несрећа!- рекли су суседи.
  • Срећа или несрећа? Нико то не зна…- тихо је одговарао старац.

Почео је рат, дошла је војска и одвела све здраве младиће. Страчев син није могао у рат, јер му је нога остала краћа.

  • Срећа или несрећа?

Толико тога се дешава у нашим животима, да се понекад запитамо, да ли и зашто то баш нама да се деси. Да ли се некад запитамо, да ли је то ипак део неког већег, дубљег плана који Господ има према нама, којим нас штити у одређеном тренутку, јер зна да наша нејака плећа не могу поднети искушење овог живота и тренутка у коме се налазимо…

Да, чудни су путеви Господњи…

Нека вас све драги Бог чува…

Оставите одговор