Господ позива грешнике…

Ово је прича проте Стеве Гужвића из Тополе…

Живео је у Тополи један човек Светислав. Школовао се у Паризу, али као политички неистомишљеник Обреновића, није могао добити ни једну државну службу. Тако он остане у Тополи, где је живео у својој кући. Тај човек је изгубио веру у Бога још док је био у Паризу, те ништа није веровао, још се и пред другим људима јавно ругао вери Божијо, свуда и на сваком месту. Али се разболи и падне у самртничку постељу. Тада призва свештеника Ђорђа, па му се исповеди и рече да му се неко непрестано јавља и наређује му да се исповеди, покаје и причести, иначе неће моћи ни живети ни умрети. Потом га свештеник исповеди и причести, после чега он лако испусти душу…

Многомилостиви Господ је дуготрпељив, па чека наше покајање, јер не жели смрти грешнику за кога је умро на Крсту, него позива на разне начине да би се сви покајали и у Царство Небеско наследили. Међутим, онај ко не осећа ту милост и позив на покајање, и поред свих потреса он остаје слеп и глув за оно што је добро, одлази у вечни мрак намењен непокајаним душама. Не може се нико силом ни у Рај натерати…

Нека вас све драги Бог чува….