Бог- стварност или фантазија

Бог – стварност или фантазија

Вековима је човек покушавао да проникне у дубину своје душе и да пронађе мир и спокој, на овај или онај начин. На свету не постоји човек који у нешто не верује, да ли то био Бог, идеја, мисао, музика, опијати, или био то култ личности. У тим тренуцима, човек се осећа спокојан, миран, сматра да неко други мисли на њега, да неко други решава његове нагомилане проблеме, па зар толико пута нисмо чули ону реченицу коју толико волимо, „ Ма, опусти се, биће све у реду, решићемо…“…

И заиста, кад нам неко каже, или то осетимо на неки други начин, долази спокој у душу. Привидни или не, али спокој. Међутим, чини ми се, за разлику од људи који верују у Бога, који су Њему поверили свој живот, људи који верују у нешто друго, добијају само тренутну врсту мира у својој души, који је краткотрајан и непостојан…

На питање које поставите човеку који је неверујући, зашто не верујеш у Бога, одговор се у већини случајева базира на чуло вида, односно онај фамозни одговор: „ Како могу да верујем у нешто или Неког кога нисам никад видео…“…

Одговор, на неки начин, и логичан. Међутим, када на то питање одговорите питањем, ствари почињу мало да се компликују. Желим унапред да кажем, нисам противник науке и техничког развоја, напротив, сматрам то делом Божијег Промисла, чак и многи научници су били веома побожни људи, али данас као да се време мало окренули, па је помало „ оут“ веровати у Бога. Покушаћу овде да кроз одређене примере из разних области, разних природних и друштвених наука да поставим нека питања, која су такође без одговора, наравно гледајући из одређеног угла…

Па да почнем…

Узећу за пример историју, диван предмет, изузетну друштвену науку коју заиста волим, поготово област националне историје, коју би, по мени, млади обавезно требало да знају. Али, ствар је у следећем. Када ми неко каже да не верује у Бога, јер Га није видео, па уз моју дигресију да је све то описано у Светом Писму, именовани напомене да то није валидан докуменат, да није веродостојан. Ту почињу мале „ компликације“, јер потом и ја имам неко питање за исту особу. Поставим питање кад је била Француска револуција, и добијам одговор да је то било 1789.године. Не оспоравам, али питам, на основу којих историјских, валидних докумената то тврди? Да ли је заиста те године била? Да није и тај докуменат, та књига из које је сазнао тај податак, лажан?? Још ако је, као што и јесте, писано на основу других докумената, па су можда и они лажни, испада да историја представља двоструку лаж, јер, ако ћемо логиком оних који се руководе оних који не верују у оно што не виде, да ли је неко од нас видео Француску револуцији, њене учеснике, или је то можда само потурена лаж коју учимо у књигама…

Идемо даље…

Физика, предивна природна наука, мада је многи од нас нису волели. Не бих улазио у стање ума људи који се баве физиком, али некако ми се чини да већина њих не верује у Бога. Наравно, и ту постоје питања на које одговора нема…

Према теорији Великог праска универзум потиче из стања бесконачно великог притиска и топлоте (сингуларитет). Од тада, простор се ширио током времена, удаљавајући тако галаксије једне од других. Да ли то значи да је универзум постао од неке нуле, да ли је то онда аксиом математике доведен у питање, јер како поделити нулу и од тога створити број? Друго, како је настао и тај бесконачни притисак и топлоте, морало је и то да постоји неки извор свог постојања, ко га је створио? Како је настао тако складан и формиран облик и формација небеских тела, да ли је то све настало из неког хаоса? Одређени научници физике говоре, да је настанак целокупног свемира из хаоса, раван експерименту, по коме би ураган улетео у отпад секундарних сировина, и одатле изашао БОИНГ 747, што је, посматрајући са неке стране, заиста нелогично. Не доводим у питање физику као науку, наравно, не пада ми то на памет, али само постављам питања која су мени постављали у вези постојања Божијег…

Још мало физике, па могу рећи мало и хемије…

Да ли могу поставити питање, да ли је неко некад видео атом, структуру атома, протон, неутрон, да ли је видео молекул? Зар није прелеп пример Божијег промисла, да два веома отровна елемента, натријум и хлор, формирају једињење без кога би нам живот био скоро немогућ, кухињску со…

Али, да ли ипак постоје примери Божијег присуства у овом свету? Шта рећи о Благодатном Огњу, моштима светитеља, чудесним исцељењима од којих је и медицина „ дигла руке“…

Питања су бесконачна, и има их доста. Наравно, није ми никад била жеља да оспорим науку, као што сам рекао, већ то гледам као облик Божијег Промисла који се дарује човеку. Без унутрашњег напора, без узимања срца у обзир, човек се не може приближити Богу. Није ми био циљ да нападам људе који се декларишу као атеисти ( мада је и тај појам мало парадоксалан сам по себи), јер свако има могућност избора у овом свету, којом ће страном пута свога живота кренути. Свако кроји своју судбину, и верује у шта жели да верује…

Али, да више не бих „ смарао“, једна неумитна и непобитна чињеница стоји попут Дамокловог мача испред свих нас, да ћемо једног дана напустити овај свет…

Ко ће тад бити у праву, видећемо, само да за неког од нас не постане прекасно…

Нека вас све драги Бог чува…