Задушнице- спасење људске душе…

Данашњи дан је посвећен Задушницама, црквени празник којим се обележава сећање одвајање душе од тела члана Цркве. Најважнији помен за преминуле Проскомидија која се служи на свакој Светој Литургији. Поред ових помињања и молитава за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове.  Да ли су Задушнице само неки обичан верски ритуал, или има једно од значајних места у спасењу сваког човека, нека нас упути следећа прича…

У Крагујевцу је живео веома побожан младић Благоје, син такође побожног оца Душана, пинтера. Године 1944. Благоје се разболи и умре. Пре смрти имао је виђење својих умрлих сродника и о томе причао своме оцу и осталим присутнима. Неколико година после смрти, он се јави Станку Маричићу, и то не у сну него на јави, кад је овај био на молитви у свом стану и читао из помјаника имена само својих упокојених сродника, помјаник му је био кратак, а Благоје, да би га научио да треба што више помињати упокојене, тренутно се јавио и само кратко и јасан указао да записује што више и помиње што више своје упокојене. После тих речи је нестао…

Од тога доба брат Станко почео је правити велике помјанике ( списак имена упокојених), које је сам помињао па и свештенослужитељима давао да помињу на светим Литургијама.

Наши умрли сродници и познаници, кад из овог света пређу у онај други, загробни, нису више у стању да за своје спасење учине било шта. Вечни живот и спасење у оном свету стиче се или губи у овом, на земљи. А како на земљи нема човека без греха, то нико од људи не може се спасти сам, него милошћу Божијом и молитвама Цркве, затим молитвама и доброчинствима, милостињом сродника и познаника на земљи, учињених у име упокојених. Зато треба уплаћивати посебне заупокојене Литургије, за душу својих сродника, као што то већ многи верујући чине…

Нека вас све драги Господ чува…