Изгубљена… између сопствених понора и висина. Уплашена… на пола пута од свих до тебе. Збуњена.. јер… срце ми шапуће гласом пуним чежње, а мисли враћају корак […]
Ма колико изгледало чудно тог јутра, и не само тог јутра, време је изгледало будно, умивено маштама изнутра, угрејано осмехом споља, радознало од ужурбаних збиља, скривено […]
И тако, своје срце другоме даш, Поделиш са њим најдубље снове, Схватиш касно, сам себе другоме продаш, Уморни војник губи своје чинове… И тако, љубав своју […]